Janja Car: Zbog okolnosti velike epidemije i po zahtjevu MZO sve su se škole zatvorile, svi učenici i učitelji morali su se prilagoditi online načinu rada jer naša redovita nastava se mora održavati. Na samom početku bilo mi je jako teško priviknuti se, pogotovo jer je CARnet  bio hakiran, te je jako teško bilo dobiti bilo kakve materijale od učitelja, a kamoli poslati natrag naša rješenja. Mislili smo da je sve je palo u vodu, ali nakon nekog vremena sve se ustabililo i nekako je krenulo. Ne znam hoću li se ikad priviknuti na to da sad sama moram sve rješavati. Bolje je i ugodnije kada smo u razredu i kada smo zajedno. Kad radim sama, teško mi je ponekad shvatiti i sama sebi objasniti gradivo te samostalno riješiti zadatke. Trudim se riješiti zadatke i kad napokon riješim, ponekad se dogodi da nije dobro, pa onda opet moram ispravljati. Ponekad moram čekati na odgovor učitelj ili učiteljice. Nedostaje mi naša prava škola jer se bojim da ovako nećemo moći još dugo izdržati jer se sustav ruši i potrebno nam je objašnjavanje gradiva. Imam osjećaj da pola stvari ne shvaćamo. Kada se vratimo u školu, moglo bi se dogoditi da ćemo zaostajati u gradivu zbog svega toga. Ispada da se samo jadam na ovu online školu, ali iskreno ne vidim baš nekih dobrih strana.. Možda ih ima, ali ja ih u ovom trenutku ne primjećujem.

Ivana Kos: Moji dojmovi u vezi online nastave... Pa iskreno, nije preteško, samo što ima jako puno toga za pisanje pa znam jako dugo biti pred računalom. Najčešće mi nije to problem, radim kratke pauze i kad dobijem bilo kakav zadatak, odmah ga napravim da si ne nagomilavam gradivo.

Valentina Milešić: Moram priznati da sam na početku  očekivala nešto potpuno drugačije od onoga što imamo. Učenje na daljinu ima i dobre i loše strane. Mislim da je ipak više onih loših strana. Dobre strane su te što kod kuće uvijek imaš svoj mir i možeš mirne glave bez ometanja pisati i učiti ono što trebaš. Isto tako, sad kad sam doma, imam puno više vremena za sebe i mogu se puno više družiti s obitelji nego što sam to ranije mogla, mogu se buditi puno kasnije, nego što se budim kada hodam u školu. No, ono što nemam kod kuće su prijatelji, društvo. Učenje u školi puno je zabavnije, imamo odmore i druženja. Osim toga, nedostaju mi predavanja i objašnjavanja učitelja jer koliko god ja čitala i samostalno radila, ni upola nije dobro kao kad to objasni učitelj. To nije toliko kvalitetno obrađeno gradivo kao što bi trebalo biti. Problem je i sam internet, puno toga ne radi kao što bi trebalo pa se onda moram snalaziti kako znam i umijem pa me i to dovodi do ludila. Usudim se reći da većina učenika pa i učitelja želi nazad u školu. Sam moj dojam na učenje na daljinu i nije baš pozitivan jer moram priznati da sad kad sam doma i kad moram sama učiti bez pomoći učitelja, puno mi je teže. Ponekad je tome razlog slab Internet, a ponekad ne razumijem gradivo. Nadam se da ćemo vrlo brzo ponovno sjesti u svoje stare, nama dobro poznate, školske klupe.